Kondom predstavlja najefikasnije sredstvo u borbi protiv neželjene
trudnoće kao i polnih bolesti, prvenstveno HIV-a. Danas se proizvodi u
količinama koje dostižu cifru od blizu deset milijardi komada godišnje.
Istorija kondoma nije, kako neki misle, novijeg datuma. Oduvek je
postojala težnja kod čoveka da seks učini sigurnim, tako da i sam
nastanak kondoma potiče od prvih značajnih civilizacija. Reč kondom je, verovatno, nastala od latinske reči codus,
što znači sud ili posuda. Drugo objašnjenje same reči može biti da je,
kondom današnjeg oblika, osmislio engleski armijski lekar, pukovnik
Quondam, oko 1645. godine, i da je reč, u stvari, modifikacija njegovog
prezimena. U suštini, ne zna se ko je pronašao kondom, ali sigurno je da je odavno u upotrebi.
Prvi oblik onoga što mi danas poznajemo kao kondom
nastao je Egiptu. Stari Egipćani prve oblike prezervativa pravili su od
lana i papirusa hiljadu godina pre nove ere u cilju sprečavanja
neželjene trudnoće i kao način da se spreče neke polne bolesti.
Bilo je potrebno nekih 2,5 hiljade godina da se prvi oblik kondoma
pojavi u Evropi. Italijan Gabrijel Falopijus 1500. godine konstruisao
je prve kondome, od lana, i potopio ih u hemijski rastvor, što
predstavlja prvi kondom sa spermicidom. Ovakvi kondomi
korišćeni su kao zaštita od sifilisa. Bili su testirani na 1100
muškaraca od kojih se ni jedan nije zarazio sifilisom. Njihova korisna
uloga u zaštiti od trudnoće ustanovljena je nešto kasnije, pošto je
potvrđena njihova efikasna zaštitna funkcija u odnosu na infekciju.
Potvrdu navedene činjenice nalazimo u pisanjima Markiza de Sada,
Kazanove i Džejmsa Bosvela. Ovaj poslednji, škotski pravnik i pisac,
zaštićivao se od polnih bolesti kondomom od lanenog platna. Tokom
njegovih poseta amsterdamskim bordelima 1764. godine, imao je običaj da
pije sa prostitutkama, ali se susret završavao na tome ukoliko se
dogodilo da je bio bez svoje zaštite. Kazanova je, posećujući
marseljske bordele, isprobao takozvani "Engleski kišobran" i hvalio
njegov dobri učinak.
U 18. veku kondomi
su bili pravljeni od životinjskih creva. Osim sto su bili skupi, nisu
pružali adekvatnu zaštitu i pritom su često izazivali infekcije.
Najčešće su korišćena creva mačke ili ovce. Ovi su kondomi opisani, u
to vreme, kao "oprema protiv zadovoljstva, a paučina protiv infekcije".
Nastanak modernog kondoma
vezuje se za 1844. godinu kada su Gudijer i Henkok pronašli
vulkanizovanu gumu, to bio početak pravljenja savremenijih kondoma.
Pedeset godina kasnije napravljen je prvi rastegljiv kondom
(lateks). Bio je dug oko 40 centimetara, izrađen od žute gume debljine
pet milimetara, i uz njega je korišćena metalna posuda u kom se čuvao,
jer se koristio više puta. Jednostavno posle upotrebe bio bi opran u
vreloj vodi i osušen čuvan spreman za nove "akcije". Godine 1861.
kondom je prvi put javno reklamiran u američkim novinama kada je
Njujork Tajms štampao oglas o "francuskoj zaštiti". Ovakvih kondoma
proizvođeno je tih godina milion i po dnevno u Sjedinjenim Američkim
Državama. Svoj procvat su doživeli u Prvom i Drugom svetskom ratu. Kao
njihov konstruktor pominje se Entoni Komstok. Njihova mana je bila
komplikovana upotreba - bilo je neophodno namotati četrdesetak
centimetara gume a kasnije skinuti. Čovek bi se više umorio pri ovim
radnjama nego pri samom vođenju ljubavi.
Kako je rasla želja za užitkom u sigurnom seksu, tako je opadala
debljina kondoma. Današnji prezervativi proizvode se od poliuretana,
tanji su, izdržljiviji, namenjeni jednokratnoj upotrebi i često sadrže
i spermicid i lubrifikat. Danas se oni proizvode u osam i po milijardi
komada godišnje. Poslednju deceniju XX veka obeležila je upotreba velikog broja različitih tipova kondoma. Godine 1990. postao je dostupan prvi polietilenski kondom. Od 1993. godišnja proizvodnja lateks kondoma dostiže cifru od 9 milijardi.
